Koja je uloga Siniše Malog u aferi Vista Rica

U fokusu javnosti u Srbiji ovih dana je slučaj Vista Rica, nakon što je Danijela Maletić ostala bez radnog mesta u instituciji u kojoj je profesionalno provela više od dve decenije. Bila je zaposlena u Upravi za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvo finansija.

Osim otkaza, Maletić je i prevedena nakon što je ranije uputila zahtev za dodatnim podacima o sumnjivim finansijskim transakcijama vezanim za fond Vista Rika. Većinski udeo u tom fondu ima Tatjana Vukić, koja se dovodi u blizak odnos sa braćom Vučić. Prema navodima nedeljnika Radar, na račune tog fonda pristizala su sredstva brojnih uticajnih pojedinaca iz političkog i poslovnog vrha. Među onima koji su se vodili kao klijenti nalaze se Andrej Vučić, brat predsednika Srbije, Igor Brnabić, brat predsednice Skupštine.

Među korisnicima ovog Fonda, a kako je objavio Radar, je i brat ministra finansija Siniše Malog, Predrag.

Otkazu Danijele Maletić u februaru prošle godine, prethodio je razgovor sa Tatjanom Vukić, većinskom vlasnicom fonda Vista Rica, a koja je bliska porodici Vučić.

Kako je Maletić ranije izjavila za Radar, Vukić ju je uznemireno upitala "šta to radi", potom pominjući i ministra finansija, Sinišu Malog.

"Gospođa Tatjana Vukić, većinska vlasnica fonda Vista Rica. Bila je vrlo uznemirena. Pitala je: „Ko ste vi? Zašto tako postupate? Koje predmete radite? Je l` znate vi ko sam ja? Ja sam imala kuću u Kneza Miloša! Ja ću pozvati Sinišu! Zašto ne radite Intesa invest i Raiffeisen invest?! Ja, koja sam toliko zadužila državu, vaš sam predmet.“ Pri tome predmet Vista Rica u tom trenutku uopšte nije bio prosleđen nijednom drugom državnom organu. Na njemu se još uvek radilo samo u okviru Uprave i nije nigde izašao. Zapravo, podaci o nekim licima i njihovim uplatama su prosleđeni TOK-u, ali to nije imalo veze sa samim fondom, već sa tim pojedincima, zbog sumnje Uprave da su nelegalno stečena sredstva prebacivali na račun tog fonda", izjavila je Maletić.

Tako je ime ministra finansije postalo još jedno od vodećih imena nove afere.

Zanimljivo je i da je Uprava za sprečavanje pranja novca, koja je zbog slučaja Maletić, sada u fokusu javnosti, još 2019. godine ukazala na više problematičnih novčanih transakcija Siniše Malog.

Tako je Agencija za sprečavanje korupcije u izveštaju koji je sastavila nakon kontrole imovine Siniše Malog i poslala na proveru tužilaštvu, navela da su bugarski organi otkrili da je veliki broj transakcija u vezi sa kupovinom 24 stana vrednih oko pet miliona evra sumnjiv „jer se radi o gotovinskim uplatama ili bezgotovinskim prilivima… u velikim iznosima, u kratkom vremenskom periodu i bez jasne logike.“ Ove stanove Mali je kupio kao direktor dve ofšor firme sa Britanskih Devičanskih Ostrva, objavio je ranije KRIK.

Po nalozima Agencije, Uprava za sprečavanje pranja novca proverila je tada bankovne račune koje je Mali kontrolisao i posumnjala na pranje novca. Naime, Siniši Malom otac je poklonio firmu koju je on deset dana kasnije prodao svojoj ofšor firmi za nešto više od pola miliona evra. Uprava je otkrila i da je Mali kontrolisao 45 bankovnih računa.

Da paradoks bude veći, ministar finansija Siniša Mali imenovan je te 2019. godine za predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Mali je na ovu funkciju postavljen uprkos sumnjama da je učestvovao u pranju para.

Siniša Mali - sinonim za aferu

Siniša Mali, večiti ministar u gotovo svim SNS vladama od 2012. i najbliži saradnik Aleksandra Vučića, godinama je u centru brojnih afera koje nikada nisu dobile sudski epilog.

Jedna od poslednjih je slučaj Generalštab.

Naime, Siniša Mali  je od nekadašanjih direktorki bivša republličkog i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, Dubravke Đukanoović i Olivere Vučković, tražio da se skine zaštita sa spomenika kulture zgrada „Generalštaba“, kako bi mogla biti prodata i sršena. Nako što su odbile, Mali im je rekao da moraju da podnesu ostavke, što su i učinile. 

Jedna od prvih velikih afera sa potpisom Siniše Malog, posle koje je je trebalo da bude smenjen, jeste priča o njegovom plagiranom doktoratu.

Afera doktorata Siniše Malog počela je još 2014. godine, kada su stručnjaci i mediji otkrili da je veliki deo njegove doktorske disertacije na Fakultetu organizacionih nauka plagiran iz radova stranih i domaćih autora. Postupak je trajao gotovo pet godina, praćen pritiscima na Univerzitet i različitim odlukama komisija koje su se smenjivale. U novembru 2019. godine, Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je doneo odluku da se njegov doktorat poništi zbog nesumnjivog plagijata.

I dalje nije razotkrivena uloga Siniše Malog u rušenju u Savamali, a njegova bivša Marija Mali svojevremeno je ispričala za KRIK, da joj sebivši suprug hvalio ovim poduhvatom. 

Osim toga, tokom suđenja sa bivšom suprugom priznao je da školovanje njegove dece u privatnoj školi, vredno 60.000 evra godišnje, plaćaju „prijatelji iz inostranstva“.

Kasnije je otkriveno da je više od 235.000 evra uplaćeno direktno iz ofšor kompanija, od kojih je najmanje jedna bila u njegovom vlasništvu. Među firmama koje su plaćale školarinu nalazile su se i kompanije povezane sa „Milenijum timom“ i ruskom grupacijom „Comita“.

Ranije je Mali bio umešan u kupovinu 24 luksuzna stana na bugarskom primorju, Ta velika afera isplivala je u javnost tokom 2015. godine Kako je objavljeno, njihova vrednost iznosila je oko pet miliona evra i jasno je da je višestruko premašivala legalne prihode tadašnjeg gradonačelnika Beograda.

Mali je priznao da je kupio jedan stan, onaj čije se vlasništvo vodilo na njegovo ime. Tvrdio je, međutim, da ne stoji iza dve ofšor kompanije, „Brigham Holding & Finance Inc.“ i „Etham Invest & Finance Corp.“ koje su kupile preostala 23 apartmana.

Šest godina kasnije, međutim, u međunarodnom projektu „Pandorini papiri“, pojavila su se dokumenta procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi „Trident Trust“, čiji je Mali bio klijent, a koja su dokaz da je on definitivno bio vlasnik dve ofšor kompanije i apartmana u Bugarskoj

Bioagrafiju afera Siniše Malog čini i nezakonito prisvajanje zemljišta kod Vršca i slučaj Savamala. Uprkos brojnim aferama, njegova politička moć je jačala, a on danas važi za najuticajnijeg čoveka u Vladi Srbije.